Mutne fotografije mogu nastati i zbog toga što smo se previše primakli objektu kojeg fotografišemo (npr. dok radimo u macro modu). Svaki objektiv ima mogućnost snimanja u određenom rasponu udaljenosti. Pri normalnom fotografisanju, to je obično oko pola metra ili metar do beskonačnosti. Ali u macro modu objektiv ima daleko manji opseg u kojem može izoštriti sliku. Koliki je taj raspon, zavisi od objektiva i moramo znati podatke za svaki objektiv. Na primer- ako za neki model objektiva u macro modu udaljenost na kojoj možemo snimati od 10-60 cm, svaki pokušaj snimanja na udaljenostima manjim od 10 cm i većim od 60 cm rezultiraće mutnom fotografijom. Takođe, dešava se i da blizu donje granice npr. na 15 cm aparat ne može dobro izoštriti, a ipak javi da je dobro izoštrio. Zato je poželjno nakon snimanja fotografije pogledati da li je fotografija oštra i to tako što se ne oslanjamo na prikaz na ekranu, jer je ona umanjena pa izgleda oštra, a na ekranu računara pokaže se mutna, već je potrebno da snimljene fotografije prilikom pregledavanja uvećamo na malom ekranu i na uvećanom delu fotografije ustanovimo da li je mutna ili nije.

Otvorite fotografiju u Photoshopu, iz menija Filter izaberite opciju Sharpen, a zatim opciju Unsharp Mask. Kada se prikaže okvir za dijalog, videćete tri klizača koji služe za primenu različitih parametara izoštravanja- Amount, Radius, Treshold.

Tri skupa parametra čine čuda.

Kad oštrite portrete namestite:

Amount 150%

Radius 1

Treshold 10

Panorame-gradske i priroda:

Amount 85%

Radius 1

Treshold 2

Ostalo:

Amount 85%

Radius 1

Treshold 4

Profesionalno izoštravanje

Isključivo dostupna u punoj verziji Photoshopa.  Ova metoda omogućava da bolje izoštrite slike a da pri tom ne dobijete oreole i obojene artefakte koji se ponekad pojavljuju kada primenjujete mnogo postupaka izoštravanja.

1) Iz menija Image izaberite stavku Mode, pa zatim Lab Color.

2) Na paleti Channels pritisnite kanal Lightness (ovaj kanal sadrži samo detalje slike, a ne i boju, pa tako izbegavamo neke probleme s bojama koji se javljaju pri izoštravanju slike u punom koloru).

3) Primenite filter Unsharp Mask koji su već navedeni.

4) Onda primenite ponovo Unsharp Mask uz iste parametre, znači postupak se ponavlja dvaput. Ako slika deluje preoštro, pre nego uradite bilo šta drugo, iz menija Edit izaberite opciju Fade Unsharp Mask. U okviru za dijalog Fade postavite klizač Opacity na 50% da biste pri drugoj primeni smanjili dejstvo filtera na polovinu.

5) Vratite se u meni Image i izaberite Mode, a zatim RGB Color.

Ukoliko nikad niste radili u Photoshopu, samo sledite uputstvo za oštrenje i neće biti nikakvih problema.

Ne povećavajte ISO osetljivost čak ni kada je svetlo prigušeno, kad snimate sa stativa. Ostavite ISO osetljivost na najnižoj vrednosti koju vaš aparat ima (ISO 200, 100, 50) i tako ćete dobiti najčistije fotografije. Kada se ISO osetljivost poveća, na fotografijama se pojavljuje šum (vidi se zrno). Ako snimate iz ruke, nemate izbora.

Kad ne možete da koristite stativ, a ima dovoljno svetla, koristite što kraće ekspozicije kako bi ste smanjili uticaj drmanja aparata u ruci. Namestite aparat na režim  prioriteta zatvarača (TV mod na Canonu) i izaberite ekspoziciju čija je vrednost brojčano jednaka žižnoj daljini objektiva ili je veća od nje ( npr. za objektiv od 180mm, to znači snimanje pri ekspoziciji od 1-200).

(ISO vrednost nam govori o osetljivosti senzora na svetlost)

Režim rafalnog snimanja

Kad snimate iz ruke u bilo kojim uslovima osim po lepom, sunčanom danu, rizikujete da dobijete mutne fotografije zato što se aparat mrda. Trik koji upotrebljavaju profesionalci je da prelaze u režim rafalnog snimanja (postoji na svakom aparatu). Za to vreme okidač se drži pritisnut da bi se snimio niz fotografija umesto jedne. Velika je verovatnoća da će bar jedna od tih desetak biti oštra kao žilet.

Zumirajte da biste proverili oštrinu

Kad pogledate fotografiju na malom LCD’u, sve izgleda oštro. Kad otvorite fotografiju u računaru dešava se da to nije slučaj.  Na poleđini aparata nalazi se dugme za zumiranje koje omogućava da proverite oštrinu slike. Uradite to odmah, čim napravite snimak, kako biste imali priliku da napravite nov snimak ako nakon zumiranja ustanovite da je zamućena. Kod savremenih refleksnih aparata postoji opcija za brzo zumiranje, koja omogućava da podesite određen stepen zumiranja. U uputsvu za rukovanje pogledajte da li vaš aparat ima tu opciju.

VR oznaka na Nikonovim objektivima i IS na Canonovim

VR označava objektiv za smanjenje vibracija, IS stabilizaciju slike, i jedno i drugo pomaže da se dobiju oštrije slike dok se snima iz ruke i pri slabom osvetljenju.Objektiv ostaje stabilan tokom duže ekspozicije i sa njima se mogu postići čuda u situacijama kad se ne koristi stativ (snimanje u gradu, sportski dogadjaji, venčanja…).

Međutim, ukoliko koristite stativ da bi slike bile oštrije, potrebno je isključiti VR odnosno IS na aparatu!!! Komanda za isključivanje nalazi se na samom objektivu. Ovakvi objektivi traže vibracije, te ako ih ne osećaju, objektivi će ih tražiti, a tamo gde ih uopšte nema može izazvati blage vibracije.

Uopšteno o objektivima

Objektiv ima zadatak da sakupi svetlo koje iz okolnog prostora ulazi u njega i usmeri ga prema senzoru (ili na analognim aparatima na film). U njemu može da postoji sistem za izoštravanje, zatim sistem za zoomiranje (zoom objektivi, koji nam približavaju ili udaljavaju objekte koje fotografišemo), zatim u objektivu se nalazi blenda ( s kojom se reguliše količina svetla i podešava dubinska oštrina, to smo već naučili, nadam se). Neki objektivi imaju i sistem protiv vibracija, što smo pomenuli gore ( imaju ga i neki kompaktni fotoaparati).

Objektivi se dele prema žarišnoj daljini, koja je izražena u mm, na- širokougaone, normalce i teleobjektive. Ono sto vidi ljudsko oko odgovara vrednosti od 50 mm. Sve ispod toga su širokougaoni objektivi (širok ugao gledanja), a preko toga su teleobjektivi (gledanje na daljinu). Postoje objektivi koji imaju fiksne žarišne daljine.

Sočiva koja se nalaze unutar objektiva ima više- jedna grupa prikuplja svetlo (uglavnom im je pozicija na spoljnjem delu objektiva) , druga svetlo usmeravaju prema senzoru (filmu), a postoje i posebne grupe sočiva za lakše izoštravanje ili otklanjanje refleksija svetlosti.

Svaki objektiv daje najveću oštrinu pri snimanju na određenom otvoru blende. Za većinu objektiva, to je za oko dve blende (dva f broja) manje od maksimalne. Podrazumeva se da je maksimalna kad je najotvorenija, a f broj je u stvari niži. Na primer, kada biste imali objektiv f/2.8 ( max. otvorena) najoštrije slike bi dobijali s blendom f/5.6 i f/8 (to su dve blende manje od f/2.8, objašnjenje o blendama na kraju teksta).

Naravno, ne mogu se uvek izabrati ti otvori blende, ali ukoliko se nađete u situaciji da možete, takvim načinom snimanja obično ćete dobiti najoštrije slike koje vaš objektiv može da snimi. Ipak, to ne važi za sve objektive, ali odgovarajući otvor blende naći ćete ako obratite pažnju na to s kojim otvorom blende dobijate najoštrije slike.

To je danez spomenuo, citiram ga: …objektivi su najsavršeniji optički u sredini stakla, tako da se zatvaranjem blende zatvara prodor svetla kroz krajeve objektiva, koji nisu tako optički kvalitetni kao njihova sredina, tako da se zatvaranjem blende, osim povećanja dužine fokusa, dobija na kvalitetu fotografije, ne samo po pitanju oštrine po pikselu, vec se dosta smanjuju vinjetarenje, hromatske aberacije, a ujedno dobijamo i bolji kontrast, kao i vernije boje.
Eksperimentišite malo, učvrstite aparat na stalak, fokusirajte neki predmet pun detalja kao sto je tekstura drveta, lista ili čak nemalterisan zid, zaključajte fokus, pa krenite slikanjem prvo skroz otvorenom blendom, pa zavrnite blendu nekoliko koraka, pa zavrnite jos nekoliko puta, naravno uz odgovarajuću ekspoziciju. Uporedite slike posle toga.

Podatke o svojim fotografijama možete ustanoviti u photoshopu ili bilo kom programu za obradu fotografija ako pogledate EXIF.

Kad ustanovite otvor blende na svojim najoštrijim fotografijama, koristite ga onda kada vam je glavna briga oštrina snimka, a ne dubinska oštrina o kojoj ćemo nekom drugom prilikom.

Šta je blenda?

Blenda se nalazi u objektivu vašeg aparata, blizu mesta spajanja objektiva sa telom aparata. Uloga blende je da određuje količinu svetla koja će proći kroz objektiv. Druga uloga je da određuje dubinsku oštrinu. Sastavljena je od više listića k0ji se šire i skupljaju i tako povećavaju ili smanjuju otvor kroz koji svetlost prolazi. Kad je otvor blende veći do senzora prolazi više svetla i obrnuto. Što je f broj manji, veličina otvora blende je veća i obrnuto. Uobočajen je sledeći f niz (mada postoje razlike u zavisnoti od tipa aparata) kod aparata na kojima se menja objektiv:

1.4-2-2.8-4-5.6-8-11-16-22-32

i kod kompaktnih, malo slabije mogućnosti:

2.8-4-5.6-8

Međutim, vrlo često postoje i brojevi između ovih.

SVAKI SLEDEĆI VEĆI F BROJ OZNAČAVA DVOSTRUKO MANJU KOLIČINU SVETLA KOJU BLENDA PROPUSTI!!!

Npr. ako nam je na aparatu nameštena blenda na f 4, to znači da objektiv propušta dva puta manje svetla od broja 2.8.

Sledeći trik je podizanje i fiksiranje ogledala. Ogledalo se nalazi u unutrašnjosti tela aparata i služi da odbija zrake svetlosti koji ulaze kroz objektiv, šalje ih prema prizmi te se tu zraci lome i kroz okular ulaze u naše oko gde mi vidimo šta smo uhvatili. Kad okinemo ogledalo sepomera ka gore, te zraci svetlosti dolaze do senzora.

Znači, treba ustanoviti gde se na našim aparatima nalazi kontrola za fiksiranje ogledala. Većina savremenih digitalnih refleksnih fotoaparata ima ovu funkciju, jer se koristi i za čišćenje senzora. Potražite u menu baru pod custom function- mirror lockup. Kada omogućite njegovo fiksiranje, mora dva puta da se pritisne dugme okidača (na aparatu ili daljinskom)- jednom da se ogledalo podigne, drugi put da se napravi snimak.

Deluje kao sitničarenje, ali od ovog je za oštrinu važnije samo korišćenje stativa.

Sad treba napraviti mali eksperiment (ko želi od nas), uslikati isti predmet bez stativa, selftimera i fiksiranog ogledala i onda snimak sa ovih par jednostavnih trikova i postaviti fotografije ovde da vidimo razliku.

Glavna stvar je korišćenje stativa. Stativ obezbeđuje stabilnost i nepokretnost aparata. Profesionalci ga koriste i danju po lepom sunčanom danu, o noćnim snimanjima i da ne govorimo. Stativi nisu ni naročito jeftini, bar ne oni kvalitetni, a na jeftinim varijantama aparati nisu dovoljno stabilni. Zavisi šta i dokle želite da odete sa svojim fotografisanjem. Mala škola vam preporučuje da nabavite makar i neku povoljnu varijantu, iako je nošenje stativa, naročito velikih, pomalo i zamarajuće. Međutim, ukoliko želite od svog hobija da napravite nešto više od puke zabave, stativ je obavezan. Jedna od kvalitetnih i čuvenih marki uopšte za foto-opremu je Manfrotto.

Postoje tripodi i monopodi. Ovi drugi su pogodni za fotografisanje u prirodi.

Kad kupite stativ profesionalnog kvaliteta, biće vam potrebna glava za stativ koja s prodaje odvojeno. Kuglasta glava je najbolje rešenje zato što omogućava da se aparat postavi pod bilo kojim uglom. A najvažnije je što glava čvrsto drži vaš aparat i sprečava njegovo proklizavanje. Za kvalitetni stativ i glavu treba izdvojiti oko 150 e, to je donja granica.

Ilustracije tripoda, monopoda i kuglaste glave:

Ako školica zaživi, nadamo se i zadacima, međusobnom komentarisanju radova. Najbolje bi bilo da se i sami registrujete što je besplatno.

Uživajte!

Zmajeva